Jablanik-granice pogleda
Prosuti kristali po površini snežne gomile prelamali su svetlost, dok su se noge lomile u kolenima, propadajući duboko. Netaknuta belina se razmilela kao anestezija, u nenaviknutim, žmirkavim očima. Kraj puta se napušteni kućerak pokrio snežnom kapom. Tišina vapi za malo zvuka. Glasovi se oslobodiše. Prtimo sneg u obliku vijugave bele anakonde. Đonovi žvaću korake. Svaki pređeni metar je nagrada. Oblačići vodene pare lebde iznad usana. Zamagljene naočare odbijaju mačeve sunčevih zraka. Stotinu metara je kao kilometar. A kilometru nigde kraja. - Bane, koliko smo prešli? - Koliko imamo još do vrha? - Gde je uopšte taj vrh? Na svakoj pauzi sijaset pitanja. Potpuno osvetljen dan nas hladno obuzima. Tamna kolona navire ka liniji prozračnih oblaka. Nebo se boji svetloplavom. - Čoveče, pa ovo je bajka! - Pluća mi se raširila kao balon. - Jel sada pauza? Imam li vremena za cigaretu? Vetar se šunja kroz zaleđene grane ukočenog drveća. U zavetrini je m