Kroz maglu do sunca-Subjel
Rano je jutro. Kroz vlažno staklo nadire sivo telo magle. U retrovizoru se odslikavaju žute table sa nazivima mesta pored kojih tiho prolazimo. Stepojevac, Lazarevac, Ćelije, Lajkovac...Ceo svet je zamagljen. Valjevo ima i dodatnu dozu žute u vazduhu. Dragan vozi kombi i ne trepće. Iz suprotnog pravca se pomaljaju kamioni, kao velike utvare. To je znak da je u blizini kamenolom. Ubrzo će i pauza. Kafa miriše u glavi. Napokon, Podbukovi. Kao da smo probili ogromni zid, uđosmo u suncem okupanu dolinu Bukovske reke. Kafana kraj puta, „Dani dušom“ nas zaustavi. Pa da „danemo“. Proveravam da li je otvoreno. -Dobro jutro Nado! Ima li kafe? -O, dobro jutro! Za planinare i ratluk, ako treba J -E fino! Pristavljajte pun lonac! Udobno se smestismo uz karirane stolnjake, čekajući topli napitak. U kafani samo jedan gost. Komšija svratio na drugu jutarnju, pa sa Nadom bistri lokalne probleme. Posle 5 minuta, prilazi Nada i tiho mi govori: -Bane, nestalo struje! ...