UZMI TAJ RANAC I IZAĐI VIŠE U PRIRODU
Pre nekoliko dana izašao mi je podsetnik – slika iz 2017. godine sa mog prvog ,,zvaničnog" planinarenja. U vremenu pre kovida, drugarica me pozvala – Hajmo na planinarenje na Povlen . Moje pitanje je bilo- Zašto? Ne sećam se tačno njenog odgovora, ali se sećam da je bila jesen, lep oktobar, da mesecima pre toga sam nisam izašla iz Beograda, pokušavajući da sustignem svakodnevicu. I nije mi polazilo za rukom. Spakovala sam hranu, vodu, slatkiše, grickalice… Tada sam još uvek naivno verovala da svu hranu koju ponesem, mogu i pojesti tokom planinarenja. Od opreme nisam imala apsolutno ništa. Jedina bitna stvar mi je bila da su odeća i obuća udobni da provedem u njima ceo dan. Duks i sportske pantalone, uz stare patike su bili sasvim dovoljni za sve to. Tako je počeo moj put organizovanog planinarenja. Bilo je lepo, ne preterano zahtevno, niti naporno. Topla jesen na Povlenu je svima za preporuku. Nakon toga je prošla skoro čitava godina. Ista ona drug...