Džepovi Prirode

    Pritiskala nas je oktobarska izmaglica, dok smo se vozili od Valjeva ka Debelom brdu. Dobro poznati predeli, kao da su se skupili pri naglom zahlađenju. Dim iz malobrojnih kuća se mešao sa tankim slojem magle, koja je gerilski puzala uz drveće. Put nalik na ogromnog pitona, savijenog u bezbroj serpentina, nas dovede do prevoja, čiji naziv omekšava visinu od hiljadu metara-Debelo brdo. Smešteno između planina Jablanik i Povlen, ispraća putnike upućene ka Bajinoj Bašti, stidljivo otvarajući staze prema vrhovima. A vrhovi, pomalo narogušeno, stražare nad ono malo zaseoka i malobrojnih stanovnika, odlučnih da tu ostanu zauvek. Prođosmo pored jednog takvog domaćinstva, dok smo se vozili do planinarskog doma. Makadamski put, odlično proširen i poravnat, urađen je prekasno da zadrži one koji su odavno otišli. Dom je otvoren. Pozdravismo se sa domaćinom, uz dogovor da ćemo svratiti na kafu, posle pešačenja. Prohladno jutro je odbijalo pomoć sunca, koje se tankim zrakama p...

    Istok je rađao svetlost.  Plovimo već poznatom rutom. Otkrivaju se sanjivi predeli kraj Srebrnog jezera. Bude se mesta opkoračena maglom. Deo Dunava kod Golupca je širok kao veliki morski zaliv. Talase tera košava sa Rumunske strane. Pospani gradić se budi sa osmehom ukroćene obale. Prolazimo kroz tunel ispod Golubačke tvrđave, kao kroz vekove ogrnute istorijom. Pratimo reku, koji čak i ukroćena u jezero, blista ogromnom snagom.   U Donjem Milanovcu kao da je upravo prošlo neko nevreme. U devet sati tek poneki pokret. Jedan trzaj tela na vratima kafane! Ili je samo senka konobara? -Jutro! Jel radite? Otvoreno? -Pa, da. Da, radimo. A šta bi ste vi? -Mi bismo mnogo kafe, molim lepo... -A, dobro, dobro. Samo momenat... Prođe dvadestak minuta. Stigoše i kafe. Ko još i gde žuri? Samo opušteno, ovo je Donji Milanovac. Kako li je u Gornjem... -Da platimo! -Samo momenat... Prođe još 20 minuta. Ne, ne žurimo nigde. Samo opušteno! Šta me briga kako je...

    Pre nekoliko dana izašao mi je podsetnik – slika iz 2017. godine sa mog prvog ,,zvaničnog" planinarenja. U vremenu pre kovida, drugarica me pozvala – Hajmo na planinarenje na Povlen . Moje pitanje je bilo- Zašto? Ne sećam se tačno njenog odgovora, ali se sećam da je bila jesen, lep oktobar, da mesecima pre toga sam nisam izašla iz Beograda, pokušavajući da sustignem svakodnevicu. I nije mi polazilo za rukom. Spakovala sam hranu, vodu, slatkiše, grickalice… Tada sam još uvek naivno verovala da svu hranu koju ponesem, mogu i pojesti tokom planinarenja. Od opreme nisam imala apsolutno ništa. Jedina bitna stvar mi je bila da su odeća i obuća udobni da provedem u njima ceo dan. Duks i sportske pantalone, uz stare patike su bili sasvim dovoljni za sve to. Tako je počeo moj put organizovanog planinarenja. Bilo je lepo, ne preterano zahtevno, niti naporno. Topla jesen na Povlenu je svima za preporuku.   Nakon toga je prošla skoro čitava godina. Ista ona drug...

Rajac, januar 2020. Nešto bi u svom životu da promeni š ? Želiš akciju? Da pobegneš iz grada? Ostavi š buku i beton, bar na jedan dan? Zašto ne bi na neku planinu ? Priroda nas stalno zove jer smo deo nje. Osećamo to i želimo kontakt. Hajking ili pešačenje u prirodi, to je akcija koj a ti treba. Odluka je doneta. Kako? Gde? Jednostavno i brzo. Izabereš klub koji se bavi tim vidom boravka u prirodi, učlaniš se i već si napravio najvažniji korak.   Šta dalje? Raspitaj se kakva oprema ti treba za početak, odaberi akciju, uplati i kreni. Naravno, proveri svoje zdravlje, ako već nisi. Vrlo je važno da znaš imaš li neki zdravstveni problem. Ako si ok, onda je sve ok. Za malo novca ćeš dobiti pregršt poklona. Od lepe rekreacije, čistog vazduha, fantastičnih predela naše lepe Srbije, do novih poznanstava i razmene pozitivnih vibracija. Na kraju dana se uvek negde svrati na dobru klopu i osveženje, što dodatno čini svaki takav dan razlogom za pamćenje. Ne b...