Постови

Parče plavetnila-Gvozdačke stene

Слика
    U našem užurbanom životu, malo je trenutaka u kojima smo svesni sebe. Oblaci nadvijeni nad dušom, poprimaju boju olova, dodajući i   težinu na njenu uskovitlanost. Tako spojeni, putujemo u nastavak zemlje, onaj deo oslobođen dužnosti. Kao retke zimske ptice, činimo prostor ispred sebe vidljivim… Zaseok Vinčina voda, prekriven prvim snegom, smrznuto i ukočeno zagleda u kolonu prolaznika. Planinarski svet umekšava smehom mrzovoljno jutro. Vetar pojačava utisak hladnoće. Tragom nekog vozila, klizamo u pravcu vidljivog grebena. Ponegde napuštamo put, penjući se sakrivenim stazama, prteći devičanski beo pokrivač. Nebo pokriveno razvučenim teškim oblacima, sarađuje sa vetrom, kidajući jedno parče, negde ispred nas. Svetlost se nametljvo probija kroz taj komad plavetnila. Oči su uprte u tu tačku, očekujući da neka sila povuče rajfešlus do kraja, otkrivajući nebo u izvornoj odeći. Ostrva jelove šume daju usput snegu jaču dozu belila. Kuće pored puta ne odaju znakove života. Ovde ljud
Постави коментар
Прикажи све

Neodoljiva privlačnost –Suvobor

Слика
    Subota se ubrzano budi iz dubokog sna, prelazeći krovove kuća u naseljima na obodu Beograda. Samo što krenusmo delom ibarske magistrale, malo posle skretanja za Barajevo-udes! Minibus, sličan našem, stoji sa strane na pola zgužvan, bez jednog točka, dok je automobil bio u kanalu, sa druge strane, neprepoznatljivog oblika. Policija reguliše saobraćaj. Nema hitne pomoći. Odahnusmo, jer izgleda da niko nije značajnije povređen. Opomena uvek vredna. Čika Jova vrti glavom i jače steže volan: -Bane, bre! Ovi znakovi kraj puta nisu dobri! -Nisu Jovo, ali ti si stara kajla! -Eh, ne bojim se ja sebe, nego ovih sa druge strane... Nastavismo poznatim putem, kroz poznata mesta. Košava je oduvala maglu, pa se otkrivaju golišavi šumarci, ukočenih stabala, kao skupovi neobičnih spomenika. Prođosmo kroz Ljig, raščupan od kuća po okolnim brdima. Na semaforu je zeleno, direktan prolaz prema Rajcu. Uskoro i skretanje preko starog, železničkog mosta, označi da smo blizu.  Reka Ljig, mutna
Постави коментар
Локација: Београд, Србија
Прикажи све

Šmeker u žutom kaputu-Magleš

Слика
  „ U sred duboke tišine Naleti snažan vjetar I zadrhta zemlja pod nogama Uskovitla se vreo vazduh Po krošnjama drveća Pa lišće započe bjesomučni ples Koji je ličio na aplauz Mnogobrojnih, suvih dlanova…”   Mokre livade se otvaraju i šire bregovima iznad Valjeva. U dolini Kolubare ostade sav požuteli vazduh. Dok smo grabili ka Leliću i Mravinjcima, svet je dobijao prijatnije oblike. Kroz zamagljeno staklo videh živahnost u jednom dvorištu. Novembar je izgleda, uzimao svinjski danak. Dim iz velikog kazana je označio krčkanje čvaraka. Zima se sama najavljuje… Razblaženo plavetnilo je lagano bojilo nebo. Okolna brda su jasno uobličena, primajući jutarnju svetlost kao pričest. Iza jednog se pojavi bleštavilo manastira Lelić. Ceo krajolik kao da je zapevao istu molitvu. Neka poživi jesen…Aleluja! Samo što se oči privikoše na svu tu raskoš, ispred kombija protrča srna! Zastade kraj puta, gledajući u nas netremice. U momentu je njen pogled bio cela planeta, ugrožen
Постави коментар
Локација: Београд, Србија
Прикажи све

Planina sa mnogo lica-Beljanica

Слика
  Ustoličena kao kraljica, pružila se svom dužinom, puštajući Kučaj i Homolje da joj zavide. Obučena u odoru stoletnjih bukava, ponekad   se lenjo osvrne na korita Resave i Mlave, verovatno gledajući ptice kako kruže oko pećina, dubokih njenih očiju. Zimi   je oštra i loše raspoložena, a kad stigne   leto, promeni ćud,   postajući kao devojka: lepa, nevina i podatna. Sve njene vrtače, ponore i useline, krase priče o jednom carstvu, carstvu divljine, koja se u oku namernika pretače u iskonsku lepotu. Dodir vetra koji krstari njenim šumama je kao nežan dodir pripitomljene zveri. A u kasnu jesen se pretvara u lepoticu za kojom se okreću i Jastrebovi, ispuštajući pohotljive krike...   Uveliko je jesen i razigrano lišće opada sa grana hvatajući se za gusti, magličasti vazduh, dajući   svom plesu neponovljivi ritam kapanja suza. Raskošne boje jesenjeg pokrivača deluju umirujuće u trenu kada se priroda, lepa i umorna, prepušta snu. Usamljena stabla na požutelim proplancima utonula su u
Постави коментар
Локација: Београд, Србија
Прикажи све

Kroz maglu do sunca-Subjel

Слика
    Rano je jutro. Kroz vlažno staklo nadire sivo telo magle. U retrovizoru se odslikavaju žute table sa nazivima mesta pored kojih tiho prolazimo. Stepojevac, Lazarevac, Ćelije, Lajkovac...Ceo svet je zamagljen. Valjevo ima i dodatnu dozu žute u vazduhu. Dragan vozi kombi  i ne trepće. Iz suprotnog pravca se pomaljaju kamioni, kao velike utvare. To je znak da je u blizini kamenolom. Ubrzo će i pauza. Kafa miriše u glavi. Napokon, Podbukovi. Kao da smo probili ogromni zid, uđosmo u suncem okupanu dolinu Bukovske reke. Kafana kraj puta, „Dani dušom“ nas zaustavi. Pa da „danemo“. Proveravam da li je otvoreno. -Dobro jutro Nado! Ima li kafe? -O, dobro jutro! Za planinare i ratluk, ako treba J -E fino! Pristavljajte pun lonac! Udobno se smestismo uz karirane stolnjake, čekajući topli napitak. U kafani samo jedan gost. Komšija svratio na drugu jutarnju, pa sa Nadom bistri lokalne probleme. Posle 5 minuta, prilazi Nada i tiho mi govori: -Bane, nestalo struje! -Opala! Imat
Постави коментар
Локација: Београд, Србија
Прикажи све