Džepovi Prirode

  Ustoličena kao kraljica, pružila se svom dužinom, puštajući Kučaj i Homolje da joj zavide. Obučena u odoru stoletnjih bukava, ponekad   se lenjo osvrne na korita Resave i Mlave, verovatno gledajući ptice kako kruže oko pećina, dubokih njenih očiju. Zimi   je oštra i loše raspoložena, a kad stigne   leto, promeni ćud,   postajući kao devojka: lepa, nevina i podatna. Sve njene vrtače, ponore i useline, krase priče o jednom carstvu, carstvu divljine, koja se u oku namernika pretače u iskonsku lepotu. Dodir vetra koji krstari njenim šumama je kao nežan dodir pripitomljene zveri. A u kasnu jesen se pretvara u lepoticu za kojom se okreću i Jastrebovi, ispuštajući pohotljive krike...   Uveliko je jesen i razigrano lišće opada sa grana hvatajući se za gusti, magličasti vazduh, dajući   svom plesu neponovljivi ritam kapanja suza. Raskošne boje jesenjeg pokrivača deluju umirujuće u trenu kada se priroda, lepa i umorna, prepušta snu. Usamljena stabla na p...

    Pritiskala nas je oktobarska izmaglica, dok smo se vozili od Valjeva ka Debelom brdu. Dobro poznati predeli, kao da su se skupili pri naglom zahlađenju. Dim iz malobrojnih kuća se mešao sa tankim slojem magle, koja je gerilski puzala uz drveće. Put nalik na ogromnog pitona, savijenog u bezbroj serpentina, nas dovede do prevoja, čiji naziv omekšava visinu od hiljadu metara-Debelo brdo. Smešteno između planina Jablanik i Povlen, ispraća putnike upućene ka Bajinoj Bašti, stidljivo otvarajući staze prema vrhovima. A vrhovi, pomalo narogušeno, stražare nad ono malo zaseoka i malobrojnih stanovnika, odlučnih da tu ostanu zauvek. Prođosmo pored jednog takvog domaćinstva, dok smo se vozili do planinarskog doma. Makadamski put, odlično proširen i poravnat, urađen je prekasno da zadrži one koji su odavno otišli. Dom je otvoren. Pozdravismo se sa domaćinom, uz dogovor da ćemo svratiti na kafu, posle pešačenja. Prohladno jutro je odbijalo pomoć sunca, koje se tankim zrakama p...

    Istok je rađao svetlost.  Plovimo već poznatom rutom. Otkrivaju se sanjivi predeli kraj Srebrnog jezera. Bude se mesta opkoračena maglom. Deo Dunava kod Golupca je širok kao veliki morski zaliv. Talase tera košava sa Rumunske strane. Pospani gradić se budi sa osmehom ukroćene obale. Prolazimo kroz tunel ispod Golubačke tvrđave, kao kroz vekove ogrnute istorijom. Pratimo reku, koji čak i ukroćena u jezero, blista ogromnom snagom.   U Donjem Milanovcu kao da je upravo prošlo neko nevreme. U devet sati tek poneki pokret. Jedan trzaj tela na vratima kafane! Ili je samo senka konobara? -Jutro! Jel radite? Otvoreno? -Pa, da. Da, radimo. A šta bi ste vi? -Mi bismo mnogo kafe, molim lepo... -A, dobro, dobro. Samo momenat... Prođe dvadestak minuta. Stigoše i kafe. Ko još i gde žuri? Samo opušteno, ovo je Donji Milanovac. Kako li je u Gornjem... -Da platimo! -Samo momenat... Prođe još 20 minuta. Ne, ne žurimo nigde. Samo opušteno! Šta me briga kako je...

  Ne morate da budete mladi i fleksibilni da biste krenuli sa jogom.   Nikada nije kasno da se krene sa jogom i kontinuirana praksa vodi ka fleksibilnosti i upoznavanju joga filozofije. Budite svoji. Prihvatite učenje. Probajte. Bićete zahvalni. Nakon izvesnog vremena osetićete se fantastično i svi bolovi u telu će nestati. Problemi sa telom izazivaju osećaj nelagodnosti. Možemo kriviti svet oko nas za osećaj nelagode, ali joga nas uči da imamo kontrolu nad osećanjima, razmišljanjima, emocijama i obsesijama. Svakodnevna joga praksa nas dovodi do jasnih i čistih misli. Ovo nam omogućava da svoju osnovu postojanja učvrstimo. Kada očistimo um od spoljnih uticaja, dopuštamo vibraciji iz prirode da dopre do nas. Dah je najvažnija alatka u jogi koja nas spaja sa kosmičkom energijom. Hiljadama godina ljudi su znali da su meditacija, rituali i ceremonije sastavni delovi sklada između čovečanstva i prirode. Postizanje balansa u umu, telu i duhu je cilj joge. U našem telu, ovo se po...