Miroč-Čuvar Dunava
Istok je rađao svetlost. Plovimo već poznatom rutom. Otkrivaju se sanjivi predeli kraj Srebrnog jezera. Bude se mesta opkoračena maglom. Deo Dunava kod Golupca je širok kao veliki morski zaliv. Talase tera košava sa Rumunske strane. Pospani gradić se budi sa osmehom ukroćene obale. Prolazimo kroz tunel ispod Golubačke tvrđave, kao kroz vekove ogrnute istorijom. Pratimo reku, koji čak i ukroćena u jezero, blista ogromnom snagom. U Donjem Milanovcu kao da je upravo prošlo neko nevreme. U devet sati tek poneki pokret. Jedan trzaj tela na vratima kafane! Ili je samo senka konobara? -Jutro! Jel radite? Otvoreno? -Pa, da. Da, radimo. A šta bi ste vi? -Mi bismo mnogo kafe, molim lepo... -A, dobro, dobro. Samo momenat... Prođe dvadestak minuta. Stigoše i kafe. Ko još i gde žuri? Samo opušteno, ovo je Donji Milanovac. Kako li je u Gornjem... -Da platimo! -Samo momenat... Prođe još 20 minuta. Ne, ne žurimo nigde. Samo opušteno! Šta me briga kako je...