Poruka u boci
Jesmo li deo prirode? Jesmo. Pa šta je onda problem? Nemam pojma. Negde smo zabagovali. Zaglavili smo se u nekom paralelnom svetu iz kojeg očajnički pokušavamo pobeći. Nema puta!? Ili je zarastao u trnje, pa nam se ne gazi, ne krvari. Nesvesni smo da su sve te prepreke i bagovi upravo zgusnuti da bi preko njih napravili put. Anestezira nas iluzija da postoji neki potpuno bezbedan, siguran svet, u kojem život žubori kao pitka melodija. Ali, kada otkrijemo sebe, razotkrićemo tu iluziju i postati svesni da život počinje onda kada prestane dejstvo anestezije, makar preko trnja gazili do suza. Nametnut nam je model obavezne potere za srećom. Potera se pretvorila u hajku. U tom vrtlogu, čeznući za prirodom, ogromnom brzinom i potpuno nemilosrdno rušimo i iskorenjujemo životinjski i biljni svet. Uobraženo mislimo da je priroda stvorena da nam bude roba. Da imamo pravo, pa i obavezu da ubijamo i mučimo životinje, uništa...