Džepovi Prirode

    U našem užurbanom životu, malo je trenutaka u kojima smo svesni sebe. Oblaci nadvijeni nad dušom, poprimaju boju olova, dodajući i   težinu na njenu uskovitlanost. Tako spojeni, putujemo u nastavak zemlje, onaj deo oslobođen dužnosti. Kao retke zimske ptice, činimo prostor ispred sebe vidljivim… Zaseok Vinčina voda, prekriven prvim snegom, smrznuto i ukočeno zagleda u kolonu prolaznika. Planinarski svet umekšava smehom mrzovoljno jutro. Vetar pojačava utisak hladnoće. Tragom nekog vozila, klizamo u pravcu vidljivog grebena. Ponegde napuštamo put, penjući se sakrivenim stazama, prteći devičanski beo pokrivač. Nebo pokriveno razvučenim teškim oblacima, sarađuje sa vetrom, kidajući jedno parče, negde ispred nas. Svetlost se nametljvo probija kroz taj komad plavetnila. Oči su uprte u tu tačku, očekujući da neka sila povuče rajfešlus do kraja, otkrivajući nebo u izvornoj odeći. Ostrva jelove šume daju usput snegu jaču dozu belila. Kuće pored puta ne odaju znakove živ...

    Subota se ubrzano budi iz dubokog sna, prelazeći krovove kuća u naseljima na obodu Beograda. Samo što krenusmo delom ibarske magistrale, malo posle skretanja za Barajevo-udes! Minibus, sličan našem, stoji sa strane na pola zgužvan, bez jednog točka, dok je automobil bio u kanalu, sa druge strane, neprepoznatljivog oblika. Policija reguliše saobraćaj. Nema hitne pomoći. Odahnusmo, jer izgleda da niko nije značajnije povređen. Opomena uvek vredna. Čika Jova vrti glavom i jače steže volan: -Bane, bre! Ovi znakovi kraj puta nisu dobri! -Nisu Jovo, ali ti si stara kajla! -Eh, ne bojim se ja sebe, nego ovih sa druge strane... Nastavismo poznatim putem, kroz poznata mesta. Košava je oduvala maglu, pa se otkrivaju golišavi šumarci, ukočenih stabala, kao skupovi neobičnih spomenika. Prođosmo kroz Ljig, raščupan od kuća po okolnim brdima. Na semaforu je zeleno, direktan prolaz prema Rajcu. Uskoro i skretanje preko starog, železničkog mosta, označi da smo blizu.  Rek...