UZMI TAJ RANAC I IZAĐI VIŠE U PRIRODU

 

 

Pre nekoliko dana izašao mi je podsetnik – slika iz 2017. godine sa mog prvog ,,zvaničnog" planinarenja. U vremenu pre kovida, drugarica me pozvala – Hajmo na planinarenje na Povlen. Moje pitanje je bilo-Zašto?

Ne sećam se tačno njenog odgovora, ali se sećam da je bila jesen, lep oktobar, da mesecima pre toga sam nisam izašla iz Beograda, pokušavajući da sustignem svakodnevicu. I nije mi polazilo za rukom. Spakovala sam hranu, vodu, slatkiše, grickalice… Tada sam još uvek naivno verovala da svu hranu koju ponesem, mogu i pojesti tokom planinarenja.

Od opreme nisam imala apsolutno ništa. Jedina bitna stvar mi je bila da su odeća i obuća udobni da provedem u njima ceo dan. Duks i sportske pantalone, uz stare patike su bili sasvim dovoljni za sve to. Tako je počeo moj put organizovanog planinarenja.

Bilo je lepo, ne preterano zahtevno, niti naporno.

Topla jesen na Povlenu je svima za preporuku.

 

Nakon toga je prošla skoro čitava godina. Ista ona drugarica s početka me je, manje više redovno, podsećala da nabavim planinarske cipele. Što mesecima nisam uspevala. Imala sam gomilu odličnih opravdanja, čitave police razloga. Onda me je jednog dana pozvala i rekla – Hoćeš na Durmitor? Moj odgovor je bio – Može. Za to sam već morala kupiti planinarske cipele. Ostatak opreme je i dalje bio improvizovan od duksa i udobnih pantalona.

Otišle smo i na Durmitor. I popele, bez prevelikih poteškoća, sve planirane vrhove.

 

U naredne dve godine, počele smo redovno da planinarimo na svakih nekoliko meseci. Danas, kada sumiramo, ne možemo svaki put pobrojati planinu, lokaciju, vrh…gde smo sve putovale. Danas imamo viber grupe za takva putovanja. Pitanja tipa: Zašto? - se ne javljaju. Jedina stvar koja se ponavlja, jeste da naizmenično predlažemo gde ćemo ovog ili narednog vikenda putovati.

 

Šta je sa opremom?

 

Kako su se nizali vrhovi i putovanja, tako se nizala i planinarska oprema. Odeća i obuća koji olakšavaju ceo put i čine da se osećate za nijansu udobnije. Deo po deo, polako, bez žurbe.

 

Šta je sa hranom?

 

Pošto sami nosite sve svoje stvari, naučite da se mudrije i praktičnije pakujete. Čips na planinarenju sigurno ne treba,  proverena stavka. Nošenje vode je za preporuku, ali tu postoje i opcije sa termosima za neki topliji napitak.

 

Sa kime ići?

 

Trenutno je ekspanzija raznih udruženja, planinarskih grupa i organizacija. Uvek treba ići s nekim ko zna put, stručnim ljudima, vodičima. Pogotovu kao početnik. Markacija može i ne mora pomoći, ali svakako dok ne naučite osnove, uvek i svuda sa profesionalcima.

 

Zašto ići?

 

Većina planinara će reći – zbog druženja. Moj odgovor je zbog tišine. Otiđite u prirodu da oslušnete tišinu, iznenadićete se tim zvukovima. Pročistićete pluća, um, mozak, makar i na jedan dan. I svakako imate priliku da se družite s raznim ljudima.

 

Uzmite taj ranac iz ormara i izađite više u prirodu.

 

 

Danijela  Rančić