Hajking je odličan izbor

Rajac, januar 2020.


Nešto bi u svom životu da promeniš? Želiš akciju? Da pobegneš iz grada? Ostaviš buku i beton, bar na jedan dan?
Zašto ne bi na neku planinu? Priroda nas stalno zove jer smo deo nje. Osećamo to i želimo kontakt. Hajking ili pešačenje u prirodi, to je akcija koja ti treba. Odluka je doneta.
Kako? Gde? Jednostavno i brzo.
Izabereš klub koji se bavi tim vidom boravka u prirodi, učlaniš se i već si napravio najvažniji korak. 
Šta dalje?
Raspitaj se kakva oprema ti treba za početak, odaberi akciju, uplati i kreni. Naravno, proveri svoje zdravlje, ako već nisi. Vrlo je važno da znaš imaš li neki zdravstveni problem. Ako si ok, onda je sve ok. Za malo novca ćeš dobiti pregršt poklona. Od lepe rekreacije, čistog vazduha, fantastičnih predela naše lepe Srbije, do novih poznanstava i razmene pozitivnih vibracija. Na kraju dana se uvek negde svrati na dobru klopu i osveženje, što dodatno čini svaki takav dan razlogom za pamćenje.
Ne brini, ne moraš da imaš kondiciju ptice trkačice. Planinarska kondicija se stiče i uvećava češćim odlaskom na planinarenje. Doći će to brzo na poželjan nivo.
I molim te, nemoj čekati da se neko odluči i krene sa tobom, jer se to uglavnom ne dešava! Ili ćeš čekati godinama. Kreni sam, a na akciji nikad nisi sam, osim ako baš to ne želiš.

Vidimo se!








Dopisnik iz Džepova Prirode
Branislav Makljenović

Локација: Belgrade, Serbia

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Parče plavetnila-Gvozdačke stene

Слика
    U našem užurbanom životu, malo je trenutaka u kojima smo svesni sebe. Oblaci nadvijeni nad dušom, poprimaju boju olova, dodajući i   težinu na njenu uskovitlanost. Tako spojeni, putujemo u nastavak zemlje, onaj deo oslobođen dužnosti. Kao retke zimske ptice, činimo prostor ispred sebe vidljivim… Zaseok Vinčina voda, prekriven prvim snegom, smrznuto i ukočeno zagleda u kolonu prolaznika. Planinarski svet umekšava smehom mrzovoljno jutro. Vetar pojačava utisak hladnoće. Tragom nekog vozila, klizamo u pravcu vidljivog grebena. Ponegde napuštamo put, penjući se sakrivenim stazama, prteći devičanski beo pokrivač. Nebo pokriveno razvučenim teškim oblacima, sarađuje sa vetrom, kidajući jedno parče, negde ispred nas. Svetlost se nametljvo probija kroz taj komad plavetnila. Oči su uprte u tu tačku, očekujući da neka sila povuče rajfešlus do kraja, otkrivajući nebo u izvornoj odeći. Ostrva jelove šume daju usput snegu jaču dozu belila. Kuće pored puta ne odaju znakove živ...
Прикажи све

Povjetarac

Слика
    Bila je kao otisak moje želje. Razlog mojih skrivenih stremljenja. Blistavi   raspršivač svim mojim sumnjama. Čistač sa ogromnom četkom, mog taloga, mog otpada. Brza pokretna stepenica iz pesimizma u šmekerski dan. Mali rudnik sa ogromnom količinom zlata. Ustajale sjenke učmalog grada, nisu pokrile njen sjaj. Samo su ga naglašavale. Znao sam je dugo ćutke posmatrati, dok nešto radi ili priča. Govorila je cijelim tijelom. Znala je sve objasniti jednim pokretom. Ozareno se smijala na svim jezicima, a najljepše je psovala na francuskom. I šaptala! Rijeka skladnih i melodično kotrljajućih riječi, doticala mi je do srednjeg uha, dok je glava,nepomična i utrnula, pokušavala progovoriti očima. Dugo stojim kraj prozora. Pokušavam da je kroz maglovito staklo sjećanja prizovem. Vijekovima je nema, ama ima! Kroz svaku dlaku na rukama se probije iz tih vremenskih daljina, tiho kotrljajući: -Je suis venu... Poslednji noćni tramvaji sustižu...
Прикажи све

Šmeker u žutom kaputu-Magleš

Слика
  „ U sred duboke tišine Naleti snažan vjetar I zadrhta zemlja pod nogama Uskovitla se vreo vazduh Po krošnjama drveća Pa lišće započe bjesomučni ples Koji je ličio na aplauz Mnogobrojnih, suvih dlanova…”   Mokre livade se otvaraju i šire bregovima iznad Valjeva. U dolini Kolubare ostade sav požuteli vazduh. Dok smo grabili ka Leliću i Mravinjcima, svet je dobijao prijatnije oblike. Kroz zamagljeno staklo videh živahnost u jednom dvorištu. Novembar je izgleda, uzimao svinjski danak. Dim iz velikog kazana je označio krčkanje čvaraka. Zima se sama najavljuje… Razblaženo plavetnilo je lagano bojilo nebo. Okolna brda su jasno uobličena, primajući jutarnju svetlost kao pričest. Iza jednog se pojavi bleštavilo manastira Lelić. Ceo krajolik kao da je zapevao istu molitvu. Neka poživi jesen…Aleluja! Samo što se oči privikoše na svu tu raskoš, ispred kombija protrča srna! Zastade kraj puta, gledajući u nas netremice. U momentu je njen pogled bio cela pl...
Прикажи све