VIA FERATA – gvozdeni put

 

 

 

Naziv via ferata vodi poreklo iz latinskog jezika, što u prevodu znači gvozdeni put. Via ferata  je aktivnost na otvorenom, u prirodi, koja podrazumeva obezbeđenu planinsku stazu tokom koje se krećete duž stenovitog terena. Tom stazom se proteže i čelična sajla, čija je osnovna funkcija osiguravanje feratraša na stazi.

 

Za ovu vrstu aktivnosti u planini, od opreme neophodno je da imate: obuću prilagonjenu steni; šlem; pojas; ferata set; rukavice bez prstuju; prvu pomoć...

 

Via ferata kao aktivnost u prirodi, zahteva od učesnika određenu psihičko-fizičku spremnost. Kao i u drugim aktivnostima na otvorenom, očekuje se odgovorno i pažljivo ponašanje, kako ne bi došlo do povređivanja o stenu ili sajlu, sebe ili drugih učesnika na ferati. Tokom kretanja u ferati važno je držati određenu distancu u odnosu na ljude ispred i iza vas, voditi računa da ne proklizate ili odlomite kamen na osobe koje su iza vas. Morate sve vreme razmišljati gde i kako napraviti sledeći korak na steni.

Via ferata je za sve one koji se ne plaše (previše) visine. Za  one koji vole da se dosta kreću i istražuju različite oblike aktivnosti na otvorenom i u prirodi.

 

Pored novih stvari koje čovek može naučiti tokom kretanja u ferati, prvi i najvažnij korak, jeste osnovna obuka zbog pravilnog i odgovornog korišćenja opreme koja se koristi tokom ferate. Neophodno je priključiti se nekoj od organizacija koje se bave vođenjem ferata, i uz pomoć tih stručnih ljudi (licenciranih vodiča) naučiti osnovna pravila. Moje dosadašnje ferataško iskustvo je bilo sa Via Ferrata Timom, s kojim sam prošla sve faze od obuke:  od pravilnog korišćenja opreme, kretanja u ferati, osiguravanja, kretanja preko visećih mostova od sajli, ponašanja u slučaju mimoilaženja...sve do penjanja ferate D kategorije. Kao i druge aktivnosti, ferate se kategorišu u zavisnosti od svoje težine ocenama od A kategorije (koja je i najlakša) do E i F – najtežih. Mogu biti vertikalne - osećaj kao da se penjete uz merdevine ili horizontalne. Najvažnija stvar je da ste bezbedni, sve vreme, zahvaljujući opremi. Zato je neophodno da, dok ne steknete neko iskustvo i znanje, uvek idete sa vodičima na ove aktivnosti.

 

Nažalost, kod na postoji mali broj ferata, svega nekoliko, koje su, u poslednjih nekoliko godina, dosta posećene: Ostrvica, Kablar, Gornjak, Berim... Daleko bolja situacije je, recimo, u Bosni, gde je potpuna ekspanzija izgradnje i penjanja ferata, a jednako su nam dostupne.

Iako postoji terenska mogućnost za izgradnju većeg broja ferata kod nas, čime bi se stekli uslovi da imamo i veći broj planinarskih / ferataških poseta iz inostranstva, kao i popularizaciju među domaćim ljubiteljima aktivnosti u prirodi, još uvek taj potencijal nije prepoznat iz pravih struktura. Izgradnjom novih ferata, u delovima gde je moguće i planinski teren to dozvoljava, stiče se mogućnost da što veći broj ljudi isproba ovu aktivnost u prirodi i nauči nešto zanimljivo, dobro, sadržajno i kvalitetno.

 

Nadam se da će u narednom periodu i to biti moguće, kako bi se što veći broj ljubitelja prirode upoznalo i oprobalo se u kretanju gvozdenim putevima.

 

Danijela Rančić